ЕНИГМАТСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ

Енигматска такмичења

Енигматска литература

Енигматске књиге у припреми

Редакције енигматских листова

Енигматска периодика 

Из историје српске енигматике

Енигматика у свету

Теоретски чланци

Архива вести

     КРАТАК ИСТОРИЈАТ ЕНИГМАТСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ 

          Енигматски савез Србије основан је 21. септембра 1985. године у Ваљеву на 17. Сусретима загонетача Југославије. Оснивачи овог Савеза били су: Енигматски клуб «Београд», Енигматско друштво «Загонетка», Београд, Ваљевски енигматски клуб «Бранковина», Енигматски клуб «Гњилане», Енигматски клуб «Бор» и Енигматска секција РКУД «Вискоза», Лозница. Основни документи који су усвојени на Оснивачкој скупштини били су: Самоуправни споразум о удруживању у Енигматски савез Србије и Статут Енигматског савеза Србије. Статут је више пута касније мењан и прилагођаван насталим ситуацијама и потребама. Задњим изменама омогућено је да чланови Савеза могу бити и енигмати – појединци, као и енигматски издавачи и редакције.                    Енигматски савез Србије је друштвена организација основана у циљу ширења и популаризације енигматике, као и подстицања, развијања и координације рада енигматских удружења, друштава, клубова и секција на подручју Србије. Прво седиште Савеза било је у Ваљеву, да би од 20. фебруара 1988. године оно било премештено у Београд. Први председник Савеза био је Бранко Полић, а за првог секретара био је изабран Жарко Пешић. Досадашњи председници Савеза били су: Бранко Полић (1985 – 1991. и 1995 – 2000), Јован Вуковић (1991 – 1995), Никола Поповић (2000 – 2001), Миле Јанковић (2001 – 2004), Мирослав Лазаревић (2004 - 2013), Милорад Живанић (2013 - 2015). Александар Јанковић (2015 - 2017). Жељко Димовић (од 2017 - 2021), Владимир Шарић (од 2021 - ). Поред Жарка Пешића, секретари Савеза били су још и Миленко Зубер, Радислав Маринковић, Владимир Шарић, Бранко Полић и Верољуб Бабић.

          У протеклом периоду, уз помоћ Савеза, основано је више нових енигматских асоцијација, сада његових чланова: Удружење енигмата «Вук Караџић», Београд; Енигматски клуб «Пирамида», Нови Сад; Енигматско друштво «Др Ђорђе Натошевић», Сомбор; Енигматски клуб «Србија», Аранђеловац; Енигматски клуб «Браничево», Пожаревац; Енигматски клуб «Крушевац»; Енигматски клуб «Линија», Ваљево; Енигматски клуб «Нова загонетка», Београд и Енигматски клуб «Ниш».

П – правно лице, С - секција

          Поред Седамнаестих сусрета загонетача Југославије који су одржани у Ваљеву од 20 – 22. септембра 1985. године (најмасовнији и најуспешнији сусрети енигмата на нашим просторима до сада), Енигматски савез Србије организовао је од 7 – 9. октобра 1988. године у Аранђеловцу и јубиларне Двадесете сусрете загонетача Југосла-вије.

          Енигматски савез Србије био је учесник Оснивачке скупштине Загонетачког савеза Југославије у Липику 23. априла 1988. године, када је Јован Вуковић из ЕК «Београд» изабран за потпредседника Загонетачког савеза Југославије, а Ђока Лазић из ЕС РКУД «Вискоза», Лозница за члана Председништва.

          Енигматски савез Србије организовао је већи број првенстава Србије у решавању и састављању загонетака, како у појединачној, тако и у екипној конкуренцији. Посебну пажњу посвећивао је популаризацији енигматике међу најмлађима. У склопу тога Савез је био издавач ревије за основце «Мини квиз» (бројеви 9 – 47), а организовао је и 12 првенстава ученика основних школа Србије у решавању загонетака (прво је одржано у Тршићу 1987. године, а дванаесто у Шимановцима 2002. године).

          И у оквиру издавачке делатности Енигматски савез Србије имао је одређених активности. Био је издавач већег броја књига и публикација из области енигматике: Бранислав Обрадовић: «Стиховани енигматски буквар» (1997); Ђорђе Оташе-вић: «Речник нових и незабележених речи» (1999); Ђорђе Оташевић: «Руски језик за 7. разред основне школе – збирка загонетака» (1999); Мирослав Лазаревић: «Енигматски магични квадрати» (1999); Гордана Јовановић Шарић: «Игра речи» (2002). Од децембра 1996. године Савез издаје информативно – теоријски лист «Гласник» и до априла 2006. године публиковано је тринаест бројева овог гласила. У овој публикацији, поред нормативних аката и одлука органа Савеза, објављују се и други прилози везани за активности енигмата и чланица Савеза, као и написи везани за актуелне догађаје, историју и теорију енигматике.

Енигматски савез Србије организовао је до сада и двадесет сусрета енигмата Србије:

1. Београд, 12. децембар 1998. године – Ресторан «Господарска механа»;

2. Београд, 27. октобар 2001. године – Ресторан «Парк»;

3. Нови Београд, 26. октобар 2002. године – Центар Месне заједнице Блока 29;

4. Панчево, 13 – 14. новембар 2004. године – Хотел «Тамиш»;

5. Нишка Бања, 1 – 2 октобар 2005. године – Хотелски комплекс «Озрен».

6. Бајина  Башта, 15 - 17 септембар 2006 године - Хотел "Дрина"

7.Лозница, 28 - 30 септембар 2007 године - Објект у A.D. Drinum Travel

8.Сомбор, 22 - 24 август 2008 године - Ученички дом

9.Вршац,  9 - 11 октобар 2009 године - хотел "Србија"

10.Крагујевац, 27 - 29 август 2010 године - Студентски дом "Слобода"

11.Пожаревац, 23 - 25 септембар 2011 године - хотел "Дунав"

12.Кикинда, 24 - 26 август 2012 године - дом ученика "Никола Војводић"

13.Врање, 30 август - 1 септембар 2013 године - Дом ученика

14.Бор, 29 август - 31 август 2014 године - Хотел "Језеро"

15. Ваљево, 2 октобар - 4 октобар 2015 - Хотел "Нарцис"

16.Чачак, 19 август - 21 август 2016 - Студентски дом

17. Суботица, 18 август - 20 август 2017, Дом студената "Иво Лола Рибар"

18. Сремска Митровица,24 - 26.август 2018 год., Дом ученика, Планинска бр. 1

19. Врњачка Бања, 13 - 15 септембар 2019 године, хотел "Даница".

20. Брзеће на Копаонику, 27 - 29. августа 2021.

21. Коцељева, 7- 9. окобра 2022. Ресторан " Ринглов".

22. Kaћ код Новог Сада, 25-27. августа 2023. Ресторан "Оморика".

          Донети су и Етички кодекс Енигматског савеза Србије, као и Адресар Енигматског савеза Србије за 2006. годину. У завршној фази реализације је велики пројекат «Лексикон енигмата Србије», у оквиру кога ће бити представљено око 500 енигматских посленика, многи подаци из историје српске енигматике, као и више стотина антологијских загонетака најпознатијих српских енигматских стваралаца. Окончане су и активности на изради интернетског сајта Енигматског савеза Србије, а у плану је и учлањење у Светску загонетачку федерацију, а ради што бољег и потпунијег презентовања српске енигматике и њених аутора широј јавности.

          Током свих година деловања Савез се залагао и за квалитетну и разноврсну енигматику, њено адекватно вредновање и добијање третмана и статуса који енигматско стваралаштво, као део новинарства и културе, заслужује да има.

   Владимир Шарић рођен је 13. априла 1951. године у Смедереву, где је завршио гимназију. Студирао је у Београду математику и политикологију (одсек новинарство), а радио је као нови-нар–сарадник у Смедереву и Београду, уређујући шаховске и енигматске рубрике. Био је секретар Смедеревског шаховског клуба, а од 1981. године ради у Шаховском савезу Југославије (сада Србије ) као стручни референт. Међународни шаховски судија је од 1986. године. У дописном шаху има титулу мајстора, а у проблемском шаху титулу мајстора решавача.

ВРХ СТРАНЕ      НАСЛОВНА СТРАНА